Vlada Srbije moraće da rešava dugovanja javnih preduzeća bar do 2017. godine i zbog toga je u budžetu za 2014. godinu planiran deficit od 7,1 odsto, u odnosu na ovogodišnjih 6,5 odsto, izjavio je ministar finansija Lazar Krstić. On upozorava da ukoliko ne budemo promenili radno zakonodavstvo, Srbija će se suočiti sa smanjenjem rasta i čak paralisanjem srpske privrede.Nacrtom zakona o budžetu za 2014. predviđen deficit na republičkom nivou od 4,6 odsto, što je 0,1 odsto manje nego posle ovogodišnjeg rebalansa državne kase, a na konsolidovanom nivou predviđen je manjak u narednoj godini od 5,2 odsto i to je opet 0,1 odsto manje od ovogodišnjeg deficita budžeta.
Vlada Srbije moraće da rešava dugovanja javnih preduzeća bar do 2017. godine i zbog toga je u budžetu za 2014. godinu planiran deficit od 7,1 odsto, u odnosu na ovogodišnjih 6,5 odsto, izjavio je gostujući u dnevniku televizije Pink ministar finansija Lazar Krstić.
Ukoliko ne budemo promenili radno zakonodavstvo, Srbija će se suočiti sa smanjenjem rasta i čak paralisanjem srpske privrede, upozorio je ministar.
Krstić je podsetio da je Nacrtom zakona o budžetu za 2014. predviđen deficit na republičkom nivou od 4,6 odsto, što je 0,1 odsto manje nego posle ovogodišnjeg rebalansa državne kase, a na konsolidovanom nivou predviđen je manjak u narednoj godini od 5,2 odsto i to je opet 0,1 odsto manje od ovogodišnjeg deficita budžeta.
Država Srbija je prvi put priznala realnost ove godine i to je prepoznao i Fiskaklni savet, a to je da će vlada morati da rešava dugovanja javnih preduzeća bar do 2017. godine i zbog toga je u budžetu za 2014. godinu planiran deficit od 7,1 odsto, u odnosu na ovogodišnjih 6,5 odsto“, objasnio je Krstić. On je naveo da se tu, između ostalog, radi i o preuzimanju dugova Srbijagasa i dokapitalizaciji nekih državnih banaka.
Prema njegovim rečima, Srbijagas, pa i ostala javna preduzeća koja su u gubitku, trebalo bi da na sebe preuzmu što veći deo otplate kamata na dugove, a da država preuzme vraćanje glavnice dugovanja poveriocima.
Ako ovo ne budemo uradili, ako ne budemo rešili problem javnih preduzeća, ukoliko sebi budemo dozvoljavali još jednu Privrednu banku Beograd, Agrobanku ili Razvojnu banku Vojvodine, kao što je i rekao Fiskalni savet, neće vredeti štednje, jer mi smo te stvari prokockali u prethodnih pet godina, upozorio je ministar finansija.
Komentarišući predlog Fiskalnog saveta da se u budžetu za 2014. ostvare uštede od 300 miliona evra, Krstić je objasnio da Fiskalni savet nije prepoznao neke od mera za suzbijanje "sive" ekonomije, od kojih se jedna odnosi na vrlo agresivnu naplatu budžetskih prihoda, i rezultat toga će se videti u narednoj godini i to će biti te uštede.
Krstić je rekao da je on sa saradnicima spreman na konstruktivan dijalog tokom razgovora sa poslaničkim grupama u Skupštini Srbije i ponovio da budžet za narednu godinu nije idealan, već priznavanje realnosti i početna tačka ka onome šta hoćemo da postignemo u naredne tri godine.
Odgovarajući na pitanje da li će izmene zakona o radu biti usvojene do kraja godine, s obzirom na činjenicu da su predstavnici sindikata napustili pregovore o izmeni tih propisa, Krstić je rekao da je uputio javni poziv svim sindikatima da se vrate za pregovarački sto i da, "ako ništa drugo, stavimo na papir šta je to u čemu se ne slažemo".
Ukoliko ne budemo promenili radno zakonodavstvo, suočićemo se opterećenjem na rast u realnom sektoru, u privatnom i delu zdravog državnog sektora, i to će nas prosto paralisati. Tu nemamo izbora i na nekoliko frontova moramo da delujemo u 2014. godini, upozorio je Krstić.